Trenutno ima 440 nuklearnih reaktora u svetu, mnogo manje nego što se to u vizijama sedamsetih, u svetu nakon energetske krize zamišljalo, a problemi sa nuklearnim otpadom i njegovim deponovanjem pretstavljaju sve veće ekološke probleme i sve više zabrinjavaju ekologe. Takođe, uran je neobnovljiv resurs a i neizvesne su količine njegovih rezervi. Svaki minut, u reaktorima veličine 1000 MW, za hlađenje potroši se 91000 litara vode, od toga tričetvrtine utrošene vode u vidu pare ispušta se u atmosferu. 

Transport koji se u procesu proizvodnje nuklearne energije ostvaruje veoma je rizičan. Prilikom transportovanja posebno nuklarnog otpada može da dođe do havarija, sudara ili „iscurivanja" radioaktivnih supstanci. Posledice akcidenata u nuklearnim centralama nesrazmerljive su i to treba imati u vidu. 

Zemlje poput Republike Hrvatske i Srbije trabalo više pažnje da posvećuju izgradnji energetski održivih instalacija. Energije koja bi se na takav način mogla dobiti skoro da se ne koristi, niti se planira. 

Ovim saopštenjem apelujemo na našu javnost da se usprotive izgradnji nuklearne centrale kraj Erduta  koja bi trebala imati snagu od 4000 MW (da bude gotovo šest puta jača od Krškog), a naše Vladu podsećamo da se prilikom izgradnje takvih postrojenja u graničnim područjima mora poštovati Konvenicija o proceni uticaja na životnu sredinu u graničnim područjima koju je Srbija prošle godine ratifikovala, a Republika Hrvatska pre dve godine. Ekološke organizacije, stanovnici istočne Slavonije i Baranje i drugi protivnici izgradnje nuklearne centrale na Dunavu nadaju se da će blizina granice sa Srbijom zaustaviti ovaj proces.  

Apelujuemo da se predstavinci Vlade Srbije zainteresuju za planiranje izgradnje nuklearne centrale u Erdutu i da ne dozvole njenu izgradnju na granici.