Očuvanje biodiverziteta
Očuvanje biodiverziteta ključni je termin u politikama zaštite životne sredine i on podrazumeva očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i njihovih bioloških ciklusa. Uključujući gene, populacije, vrste, staništa i ekosisteme u kojima se biodiverzitet održava.
Gubitak biološke raznolikosti i njenih komponenata (gena, vrsta, staništa i ekosistema) globalno je pitanje. Ono je neraskidivo povezano sa gubitkom ekosistema, kapaciteta produktivnosti prirode i regulacionih procesa koji su nezamenjivi za održivo korišćenje resursa i, konačno, ljudsko bivstvovanje.
Sve je više dokaza da je biodiverzitet pod stalnim pritiskom i da je uslovljen klimatskim promenama i preteranom eksploatacijom prirodnih resursa.
UN Konvencija o bilološkoj raznolikosti (CBD), usvojena 1992. godine, politički je prepoznala gubitak biodiverziteta kao ozbiljan problem, i pokrenula je globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta.
Zelena mreža Vojvodine (ZMV) kroz niz svojih aktivnosti radi na očuvanju biodiverziteta. Od 2007. godine ZMV je potpisnica međunarodne inicijative za zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2010. godine, COUNTDOWN 2010. Uključivala se u kampanju protiv genetskih modifikovanih organizama od osnivanja i niz drugih kampanja za zaštitu prirode (Sačuvajmo Ledinačko jezero, Stop spalionici smeća u Specijalnom rezervatu prirode Gornje podunavlje, kampanja protiv izgradnje brodogradilišta u blizini Carske bare,..).
U okviru svojih edukativnih programa i kroz podršku organskim proizvođačima ZMV promoviše očuvanje agrobiodiverziteta (različitosti vairijaliteta i raznovrsnosti životinja, biljaka i mikro-organizama važnih za hranu i poljoprivredu, onih koji su rezultat međusobne interakcije životne sredine, genetskih resursa i upravljačkih sistema i praksi koje ljudi koriste /FAO/).
Pored toga, u saradnji sa Quebek-Labrador Fundation/Atlantic Center for the Environment (QLF), ZMV doprinosu očuvanja biodiverziteta i kroz program transatlanskih studijskih putovanja „Dobro upravljanje ruralni pejzažom – razmena iskustava“. Putem ove razmene, međunarodni tim eksperata iz različitih oblasti upravljanja biodvirzitetom i pejzažom provodi nedelju dana u ruralnim zajednicma ili mikro-regijama, uči od i savetuje ljude u zajednici. Ovaj model rada na očuvanju biodiverziteta u ruralnim sredinama oslanja se na povezivanju organizovane zajednice na lokalnom nivou, i spoljašnjeg sagledavanja međuradnog tima eksperata u cilju podsticanja učešća javnosti i uspostavljanja dijaloga između različitih interesnih strana.
Za svoj rad na očuvanju biodiverziteta na 69. sastanku Veća IUCN, održanog 12. marta 2008 godine u Glandu u Švajcarskoj, Zelena mreža Vojvodine je postala članica IUCN-a, Međunarodne unije za zaštitu životne sredine, najstarije svetske organizacije za zaštitu prirode, osnovane 1948. godine.
Saopštenje za novinare CEKOR-a i Zelene mreže Vojvodine povodom eventualne izgradnje nuklearke u Srbiji
Energetska stabilnost i samostalnost Srbije i njenih građana ne sme da bude robinja stranačkih interesa partija na vlasti i lobističkog koristoljublja i pohlepe nuklearaca i naftaša koji žele da u maksimalno mogućoj meri iskoriste posrnuće i koruptivnost srbijanskih rukovodećih elita. Nad Srbijom se nadvija dugoročna zavisnost domaće energetike, ekonomije i društva u celini o uvoznom zemnom gasu, nafti, prljavom domaćem uglju i nuklearnim izvorima energije. Tehnokratski i plutokratski pristup, prema kome javnost treba pokorno, servilno i idolopoklonički da obožava strategije i planove svojih „nezamenjivih" stručnjaka, pripada dobu koje je davno i nepovratno prošlo. Sazrelo je vreme da se jasno kaže da je upravo centralizovani energetski sistem, sa svim njegovim slabostima, zapravo jedno od glavnih oruđa nedemokratskog i centralizovanog ustrojstva Srbije. U osnovi ekonomske i društvene nazadnosti i sve većeg zaostajanja Srbije nalazi se upravo energetsko siromaštvo.
Ako bi se neko iz Srbije pojavio sa idejom da se ovde gradi nuklearna elektrana, onda bi o tome građani naše zemlje morali da se izjasne na referendumu. Nuklearna energija je ekonomski, ekološki, socijalno, zdravstveno, ali i bezbedonosno, veoma opasna i neprihvatljiva. Proizvodnja iz nuklearnih elektrana izuzetno je skupa i nosi sa sobom velike rizike, među kojima su i zatvaranje nuklearne elektrane (dekomisija), ali i odlaganje atomskog otpada, koje nije rešeno na optimalan način nigde u svetu. Uz to, podaci o ekonomskoj isplativosti izgradnje ovakvog postrojenja u poslednjih deset godina pokazuju da cifra dostiže deset milijardi (10.000.000.000) evra, što nedvosmisleno govori da je izuzetno skupa, a time i kilovat ne može biti jeftin.
U svetu trenutno postoji 440 nuklearnih reaktora, mnogo manje nego što se nakon naftne energetske krize sedamdesetih godina 20. veka predvidjalo. Problemi sa nuklearnim otpadom i njegovim deponovanjem su sve veći i ozbiljniji. Osim toga, ali ne i manje važna činjenica jeste da uran predstavlja neobnovljiv resurs, a neizvesne su i količine njegovih rezervi.
U atomskim reaktorima snage 1000 MW, svakoga minuta se za hlađenje potroši 91000 litara vode; od toga se tri četvrtine utrošene vode u vidu pare ispušta u atmosferu.Transport koji se u procesu proizvodnje nuklearne energije ostvaruje veoma je rizičan; pri izmeštanju nuklearnog otpada može da dođe do havarija i saobraćajnih nesreća sa "curenjem" radioaktivnih supstanci. Koliko skrivenih rizika donose "nuklearne elektrane treće generacije" mogla je pre manje od mesec dana da se uveri cela svetska javnost prostim čitanjem naslova na prvim stranicama pariskih dnevnika "Mond" i "Figaro". Javno izneseni podatak o kvarovima i zastoju rada 18 od ukupno 58 francuskih atomskih centrala prenerazio je i zabrinuo gradjanstvo. Posledice akcidenata u atomskim centralama nemerljive su- to treba stalno imati na umu.
CEKOR, www.cekor.org
Zelena mreža Vojvodine
U ovoj sekciji
Tagovi
Publikacije
Vesti u ovoj sekciji