Stop GMO

Zelena mreža Vojvodine od svog osnivanja vodila je kampanju za podizanje svesti o  genetički modifikovanih organizmima. Ona je vođena kroz učešće u pripremama Zakona o GMO i odgovarajućih pravilnika, zatim, kroz organizaciju seminara i tribina za novinare i javnost, publikaciju godišnjih izveštaja  o stanju GMO u Srbiji, i zajedno sa organizacijama Zelena akcija iz Zagreba i Umanotore iz Ljubljane izradu godišnjeg izveštaje o stanju GMO u regionu. Takođe, sve navedene aktivnosti pratilo je i štampanje publikacija i knjige o GMO koje možete preuzeti na delu sajta u kom se nalaze publikacije.  

Zašto je važno poznavanje GMO?  

Transgeni organizmi su u početku korišćeni za genetička, odnosno molekularno-biološka istraživanja, da bi se proučavali mehanizmi nasleđivanja, rad i efekti gena, granice proširivanja genetičke varijabilnosti, ili kako se poetski kaže otkrivale "tajne života". Danas se njihovi produkti koriste u proizvodnji hrane, lekova i kozmetičkih preparata. Genetički inženjering današnjice omogućava gensku terapiju u lečenju, dobijanje komercijalnih transgenih biljaka i životinja. Nije daleko doba kada će životinje moći u da proizvode vaćne farmaceutske produkte i njima "obogatiti" mleko. Kada će njihovi genotipovi biti tako izmenjeni da ne dovode do imunološkog odbacivanja  u čoveka presađenih životinjskih organa. Mleko, meso, vuna i drugi proizvodi dobijeni od domaćih životinja, kao i proizvodi biljnih kultura će biti obogaćeni u svom sastavu , tako da doprinose dobrobiti i zdravlju ljudi. I čovek će učiniti krupne korake u poboljšanju životinjskog i biljnog sveta unošenjem poželjnih i korisnih gena za otpornost na uobičajene bolesti. Genskom terapijom će biti izmenjeni geni koji dovode do pojave sada neizlečivih bolesti. 

Kao primer genskih manipulacija o kojima je ovde reč, može da se navede paradajz osetljiv na niske temperature i vrsta ribe koja dobro podnosi hladnoću vode. Identifikovani su i izolovani geni iverka (Platichthys flesus) iz severnog Atlantika, koji su odgovorni za dobro podnošenje niskih temperatura. Tehnikama genskog inženjeringa su ugrađeni ovi "antifriz" geni u paradajz, čime je produžena sezona gajenja ove kulture.U Severnoj Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH, koji produkuje hormon rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta (rBGH) se unosi u genom krava i svinja.

Upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji je već uhodana praksa. Krompir, pamuk, kukuruz i druge biljne kulture, koji sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis (Bt), sami proizvode prirodni pesticid (insekticidni protein) kojim se smanjuju oštećenja od insekata. Ugrađeni geni iz zemljišnih bakterija kao što su Agrobacterium tumefaciens, Streptomyces viridochromogenes, Streptomyces hygroscopicus, Klebsiella pneumoniae, ili Achromobacter sp. obezbeđuju poljoprivrednim kulturama (soja, kukuruz, šećerna repa, uljana repica, pamuk itd.) otpornost na totalne herbicide. Ovi genski modifikovani biljni organizmi olakšavaju gajenje u monokulturi, smanjuju interakciju biljke (genotipa) i spoljne sredine. Biljka sve više postaje "fabrika hrane", a poljoprivreda se približava industrijskoj proizvodnji. Preko 3000 genski inženjerovanih biljaka, životinja i mikroorganizama je razvijeno u laboratorijama pretežno u S.A.D. U ovoj zemlji je preko 40 vrsta GM biljnih kultura odobreno za tržište.

Navedeno upućuje da je GM tehnologija postala deo našeg života i da je poznavanje ove tehnologije veoma važno ne samo za naučnike, već i za najšire grupe proizvođača, potrošača i stanovništa uopšte, koje se već suočava, ili će se suočiti sa produktima GMO. Ako se za prošli vek navelo da je bio vek nauke, predviđanja govore da će ovaj vek biti vek informacija. Da bi javnost zauzela pravilan stav i formirala mišljenje o GM tehnologiji i posledicama ove tehnologije  mora da ima pravovremenu, lako razumljivu i objektivnu informaciju.  

(Izvod iz knjige Zelene mreže Vojvodine »Genetički modifikovani organizmi - pitanja i dileme«, prof. dr Miodraga Dimitrijevića i dr Sofije Petrović koju možete preuzeti u sekciji za publikacije) 


Prethodna strana: Kampanje Sledeća strana: Zaštita voda



Pijaca „Moj salaš“ – U slici i reči


[ | 4734 Kb | 2015-08-14 18:03:58]

SAOPŠTENJE ZELENE MREŽE VOJVODINE


[ | 111 Kb | 2015-06-03 10:33:21]
EDUECO
EDUECO

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]