Vesti

Revitalizacija Velikog kanala - DTD i priprema uvođenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda za gradove i industrije na području Bačke

2005-12-23 09:17:57 | Kategorija: Zaštita voda

Projekat revitalizacije Velikog bačkog kanala u opštinama Kula i Vrbas, koji se odvija u saradnji sa Norveškim institutom za istraživanje voda predstavlja pripremu za uvođenje savremenih postrojenja za obradu otpadnih voda u cilju redukcije zagađenja 

Dosadašnji rezultati projekta "Revitalizacija Velikog kanala -DTD i priprema uvođenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda za gradove i industrije na području Bačke", predstavljeni su na workshop-u, održanom u Vrbasu 25. 11. 2004. godine. Koordinatori skupa su bili novoizabrani predsednik opštine Vrbas gosp. Lainović, direktor projekta sa strane Srbije i Crne Gore gosp. Baračkov i direktor projekta sa strane Norveške gosp. Finn Medbo iz Norveškog instituta za istraživanje voda (NIVA). Na skupu su bili prisutni svi učesnici u projektu, predstavnici industrija "Crvenka", "Bačka" (šećerane), "Carnex" i "Vital", komunalnih službi, vodoprivredne inspekcije, JP "Vode Vojvodine", Pokrajinskog sekreterijata za zaštitu životne sredine, Republičke Direkcije za vodu kao i predstavnici nevladinih organizacija. 

Projekat predstavlja pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadne vode gradova i industrija u opštinama Kula i Vrbas, i u okviru istog vršio se monitoring kvaliteta i kvantiteta otpadne vode radi dimenzionisanja sistema za prečišćavanje otpadne vode, kao i druge analize. Finansiranje projekta sprovodi se u okviru donacije Vlade Kraljevine Norveške u iznosu od 1,3 mil. eura, projekat je odobren 2003. godine a rok trajanja odnosno izrada tehničke dokumentacije je 2,5 godine. 

Istraživanje kvaliteta vode izveo je Institut za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Urađen je monitoring površinske vode u Velikom bačkom kanalu, lateralnim kanalima I-61, I-64 i KCIII, I-456 kao i otpadne vode industrije u opštinama Kula i Vrbas. Na osnovu ovih istraživanja izrađen je katastar zagađivača i utvrđen kvalitet vode. Ispitivanja su vršena u šest ciklusa u toku 2003. i 2004. godine ispitivani su različiti parametri (BPK5, HPK, azotne materije, fosforne materije, teški metali, PAH, BTEX, mineralna ulja i dr.). Vrednosti BPK5 u svim kanalima višestruko prevazilaze vrebnosti  dozvoljene Uredbom o klasifikaciji voda srpskog zakonodavstva, a najugroženija lokacija je most u Vrbasu. Ove vrednosti ukazuju na visoko organsko opterećenje kanala. Takođe, vrednosti za HPK, neke teške metale kao što su Ni, Cd i Hg prevazilaze MDK... Prema ovim analizama najveće zegađivače predstavljaju "Istra" i "Eterna" iz Kule. 

Analiza kvantiteta otpadne vode sprovedena je od strane NECW Renesansa kako za lateralne kanale I-61, I-64, KCIII, tako i za količinu otpadne vode iz pojedinih industrija i komunalnih preduzeća. 

Institut za ratarstvo Poljoprivrednog fakulteta je predstavio analizu zagađenja difuznih zagađivača, odnosno zagađenja od poljoprivrede (đubriva, pesticidi), koja je vršena na lateralnom kanalu I-61. Takođe, predložene su mere za smanjenje tog zagađenja. 

U okviru projekta rađena je i analiza socio-ekonomskih aspekata koju je vršio profesor Marjanović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu uz pomoć NECW Renesansa. Ovom analizom zaključeno je da stanovništvo nije dovoljno svesno opasnosti u kojoj se nalazi zagađenjem kanala i da je ovakvo stanje kanala nastalo kao posledica ubrzane i nekontrolisane posleratne industrijalizacije. Stiče se utisak da domaći akteri na svim nivoima nisu dovoljno svesni stepena vlastitih obaveza a pogotovo ne njihove vremenske dinamike. 

Takođe, svoj dugogodišnji rad i analize predstavio je i dr. Rokvić iz Vrbaske bolnice, koji je napravio prikaz kako zagađenje kanala utiče na zdravlje ljudi, povećanjem učestalosti pojave kancera urogenitalnog trakta u zavisnosti od blizine stanovanja od kanala u Vrbasu. 

Radionica je protekala u dobroj atmosferi. Svi prisutni su se složili da su neophodne hitne i sinhronizovane mere na sanaciji kanala, a završen je rečima gosp. Finn Medbo-a i pozitivnim stavom da je međunarodna donatorska zajednica spremna da sarađuje sa Srbijom i Crnom Gorom po pitanju ekologije ali da je neophodno veće interesovanje Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Zajednički napor može vratiti Veliki bački kanal na željeni nivo u roku od 5 do 10 godina, ali je neophodno veće interesovanje naših građana na svim nivoima - republičkom, pokrajinskom, lokalnom i individualnom. 

Finn Medbo: "Vrbaški kanal ima sav potencijal da postane izvanredan primer zajedničkog napora da se životna sredina vrati ljudima". 

Pogledati: http://www.renesansa.co.yu 

Vera Cvejić, dipl. ekolog - NECW Renesansa 

 


Sledeća strana: Multifunkcionalna poljoprivreda


EDUECO
EDUECO

Izveštaj 2017


[ | 128 Kb | 2018-05-24 23:35:58]

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]