Vesti

Saopštenje za novinare CEKOR-a i Zelene mreže Vojvodine povodom eventualne izgradnje nuklearke u Srbiji

2009-12-04 04:41:48 | Kategorija: Očuvanje biodiverziteta

Zahtevamo političku i punu društvenu odgovornost za one koji potajno i iza leđa javnosti pripremaju teren za uvođenje nuklearne energije u Srbiju. Na ovom primeru ilegalnog dijaloga sa istočnim i zapadnim partnerima o uvođenju nuklearki u Srbiju prepoznaje se u punoj meri politička i državnička nezrelost vlasti u Srbiji koje smatraju da mogu bez konsultovanja zainteresovane ali i najšire javnosti da donose dalekosežne odluke od značaja za razvoj društva i države u celini.

Energetska stabilnost i samostalnost Srbije i njenih građana ne sme da bude robinja stranačkih interesa partija na vlasti i lobističkog koristoljublja i pohlepe nuklearaca i naftaša koji žele da u maksimalno mogućoj meri iskoriste posrnuće i koruptivnost srbijanskih rukovodećih elita. Nad Srbijom se nadvija dugoročna zavisnost domaće energetike, ekonomije i društva u celini o uvoznom zemnom gasu, nafti, prljavom domaćem uglju i nuklearnim izvorima energije. Tehnokratski i plutokratski pristup, prema kome javnost treba pokorno, servilno i idolopoklonički da obožava strategije i planove svojih „nezamenjivih" stručnjaka, pripada dobu koje je davno i nepovratno prošlo. Sazrelo je vreme da se jasno kaže da je upravo centralizovani energetski sistem, sa svim njegovim slabostima, zapravo jedno od glavnih oruđa nedemokratskog i centralizovanog ustrojstva Srbije. U osnovi ekonomske i društvene nazadnosti i sve većeg zaostajanja Srbije nalazi se upravo energetsko siromaštvo.

Ako bi se neko iz Srbije pojavio sa idejom da se ovde gradi nuklearna elektrana, onda bi o tome građani naše zemlje morali da se izjasne na referendumu. Nuklearna energija je ekonomski, ekološki, socijalno, zdravstveno, ali i bezbedonosno, veoma opasna i neprihvatljiva. Proizvodnja iz nuklearnih elektrana izuzetno je skupa i nosi sa sobom velike rizike, među kojima su i zatvaranje nuklearne elektrane (dekomisija), ali i odlaganje atomskog otpada, koje nije rešeno na optimalan način nigde u svetu. Uz to, podaci o ekonomskoj isplativosti izgradnje ovakvog postrojenja u poslednjih deset godina pokazuju da cifra dostiže deset milijardi (10.000.000.000) evra, što nedvosmisleno govori da je izuzetno skupa, a time i kilovat ne može biti jeftin.

U svetu trenutno postoji 440 nuklearnih reaktora, mnogo manje nego što se nakon naftne energetske krize sedamdesetih godina 20. veka predvidjalo. Problemi sa nuklearnim otpadom i njegovim deponovanjem su sve veći i ozbiljniji. Osim toga, ali ne i manje važna činjenica jeste da uran predstavlja neobnovljiv resurs, a neizvesne su i količine njegovih rezervi.

U atomskim reaktorima snage 1000 MW, svakoga minuta se za hlađenje potroši 91000 litara vode; od toga se tri četvrtine utrošene vode u vidu pare ispušta u atmosferu.Transport koji se u procesu proizvodnje nuklearne energije ostvaruje veoma je rizičan; pri izmeštanju nuklearnog otpada može da dođe do havarija i saobraćajnih nesreća sa "curenjem" radioaktivnih supstanci. Koliko skrivenih rizika donose "nuklearne elektrane treće generacije" mogla je pre manje od mesec dana da se uveri cela svetska javnost prostim čitanjem naslova na prvim stranicama pariskih dnevnika "Mond" i "Figaro". Javno izneseni podatak o kvarovima i zastoju rada 18 od ukupno 58 francuskih atomskih centrala prenerazio je i zabrinuo gradjanstvo. Posledice akcidenata u atomskim centralama nemerljive su- to treba stalno imati na umu.

CEKOR, www.cekor.org
Zelena mreža Vojvodine


Sledeća strana: Multifunkcionalna poljoprivreda


EDUECO
EDUECO

Izveštaj 2017


[ | 128 Kb | 2018-05-24 23:35:58]

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]