Biodiverzitet, održivi razvoj i organska poljoprivreda

Biološka raznovrsnost (biodiverzitet) predstavlja sveukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Planeti. Za opstanak u prirodi jedinke nisu dovoljne same sebi, nego su u različitim interakcijama kako sa jedinkama svoje, tako i sa jedinkama drugih vrsta. Te interakcije se ogledaju u različitim međusobnim odnosima, ali su dva odnosa možda najuočljivija, a to su: odnos ishrane i odnos razmnožavanja. Zbog toga biološka raznovrsnost predstavlja osnov za opstanak svih vrsta na Zemlji, pa i ljudske vrste.

Čovek je iz prvobitnih ljudskih zajednica koje su se u početku bavile sakupljanjem hrane, pa preko lova i ribolova prešao na poljoprivrednu proizvodnju. Kako se ljudska populacija povećavala, postalo je jasno da poljoprivredna proizvodnja mora biti sve itenzivnija kako bi podmirila potrebe čovečanstva za hranom. Pravdajući se tim zadatkom sa naročitim osvrtom na stalnu potrebu povećanja produktivnosti proizvodnje zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta, počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane, pre svega, na veštački sintetizovanim supstancama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl), teškim poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti proizvodnje od imputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Iako su ovim merama prinosi višestruko povećani, problem gladi nije rešen, a korišćenjem sintetičkih supstanci u poljoprivredi, pojavili su se brojni zdravstveni problemi, a biodiverzitet postaje ugroženiji nego ikada pre.
Gubitak biljnih i životinjskih vrsta širom sveta predstavlja veliki problem za opstanak uopšte. Naime, tokom istorije razvoja života nastao je ogroman broj vrsta od kojih je 99% već izumrlo, tako da broj današnjih vrsta predstavlja samo 1% od ukupnog broja vrsta koje su živele na Zemlji. Do sada je bilo pet masovnih izumiranja koja su označena kao „Velika petorka", a koja su posledica nekih katklizmatičnih događaja (pomeranje kontinentalnih ploča, regresija nivoa mora, vulkani, udari meteora...). Stopa gubitka vrsta danas se izjednačava, ili čak postaje veća od perioda masovnih izumiranja. Ono što razlikuje današnje izumiranje od prethodnih je faktor koji ga izaziva, a to je čovek. Zbog toga je ovo današnje, šesto izumiranje vrsta, popularno nazvano „Meteor zvani čovek". Procenjuje se da će polovina svih postojećih vrsta nestati u narednih 100 godina, ukoliko se nešto pod hitno ne učini kako bi se smanjila destrukcija biosfere. Razlozi gubitka vrsta su brojni, a jedan od njih je i konvencionalna poljoprivredna proizvodnja. Nekada biološki bogati agroekosistemi, zahvaljujući konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naglo se pretvaraju u pustinje monokultura.

Usled ovakvog trenda, Ujedinjene nacije su posvetile posebnu pažnju očuvanju biosfere, te je krajem 20. i početkom 21. veka održano nekoliko konferencija. Jedna od njih je održana 1992. godine u Rio de Žaneiru na "Samitu o Zemlji" gde je usvojena značajna deklaracija koja institucionalizuje koncept održivog (usklađenog) razvoja koji neće biti na štetu očuvanja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti. Na konferenciji je doneta čuvena «Agenda 21» koja predstavlja plan aktivnosti za 21. vek radi sprečavanja daljeg uništavanja životne sredine. Takođe, tada je doneta i Konvencija o biodiverzitetu koja je udarila temelje i promovisala biodiverzitet kao centralno pitanje u biološkom, socijalnom, ekonomskom i političkom smislu. Konvenciju o biodiverzitetu do sada je ratifikovalo preko 190 zemalja sveta, a među njima je i Srbija, koja je to učinila 2001. godine.

Čovečanstvo treba da zadovolji potrebe za blagostanjem, ali ne po svaku cenu. Upravo koncept održivog razvoja promoviše ideju da svaka generacija treba da koristi resurse iz prirode za zadovoljenje svojih potreba, ali na takav način da ne ugrozi prirodu, kako bi i buduće generacije mogle da zadovolje svoje potrebe. Postoje brojni primeri održivog razvoja, od održivog turizma, zelenih tehnologija, pa do organske poljoprivrede, koja je možda i ključna u ovom kontekstu, jer je to grana privrede koja proizvodi ono najvažnije - hranu. Organska poljoprivreda čuva raznolikost biljnih i životinjskih vrsta, kao i prirodnu ravnotežu u životnoj sredini. Ona podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine i predstavlja zaokruženu proizvodnju čime je obuhvaćeno očuvanje i obnavljanje prirodnih resursa, pa samim tim i biodiverziteta u celini. Zato bi, pored ključne uloge direktne konzervacije kao što su zaštićene zone, bilo važno uključivanje biodiverziteta u brojne druge sektore, a pre svega u održivu organsku proizvodnju.

U ciklusu organske poljoprivrede, biljke i životinje (kako divlje, tako i domaće) zauzimaju važno mesto u održavanju prirodne ravnoteže i zaokruživanju ciklusa ishrane. Živi svet se u ovakvim zajednicama međusobno funkcionalno dopunjuje, što je prirodan proces i integralni deo evolucije koja se odigrava od kada se život pojavio.

Prednosti organske proizodnje su mnogobrojne, jer je ona zasnovana na mešovitom sistemu gajenja više vrsta domaćih životinja i polikultura i omogućuje da se uspostave biološki zakonite interakcije i ciklusi kruženja materije između divljih i domaćih vrsta, zemljišta i voda unutar staništa. Ovakva poljoprivreda obezbeđuje amortizaciju negativnih efekata društvenog razvoja na ekosisteme i biodiverzitet u celini.


Prethodna strana: Akt o priznavanju prioriteta obnovljivih energetskih izvora Sledeća strana: Kampanje



Pijaca „Moj salaš“ – U slici i reči


[ | 4734 Kb | 2015-08-14 18:03:58]

SAOPŠTENJE ZELENE MREŽE VOJVODINE


[ | 111 Kb | 2015-06-03 10:33:21]
EDUECO
EDUECO

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]