Osnove dobre poljoprivredne prakse

Pijaca Moj salaš podstiče i promoviše proizvođače i proizvode dobijene metodama Dobre poljoprivredne prakse i organske poljoprivrede. Oba sistema proizvodnje su u skladu sa biološkim i organskim znanjima koji doprinose ekonomičnoj i kvalitetnoj proizvodnji i proizvodima uz zaštitu životne sredine.

Dobra poljoprivredna praksa podrazumeva primenu znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti. Potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beležiti, kontrolisati i upravljati proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvrđeni proizvodni i ekološki ciljevi. Dobra poljoprivredna praksa se bazira na kontroli kritičnih tačaka (H.A.C.C.P.) i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije Codex Alimentarius. Inicijativa dobre poljoprivredne prakse Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) obezbeđuje mehanizam za primenu konkretnih aktivnosti kojima se omogućava održiva poljoprivreda i ruralni razvoj. Metodologija dobre poljoprivredne prakse, odnosi se na specifične proizvodne probleme kao što su, na primer, korišćenje metoda integralne zaštite i održive poljoprivrede.

Korist od proizvodnje na osnovama dobre poljoprivredne prakse imaju:  

 

1. poljoprivredni proizvođači, kroz dodatnu vrednost svojih proizvoda i lakši pristup pijaci;
   
2. potrošači, kroz bolji kvalitet i sigurniju hranu, proizvedenu na održive načine;
   
3. privreda i industrija, kroz dodatni profit od boljih proizvoda;
   
4. svi, kroz bolje okruženje.
   

 

Osnove dobre poljoprivredne prakse obuhvataju principe iz jedanaest područja bitnih za proizvodnju. Principima dobre poljoprivrede definisani su parametri i vrednosti koje se moraju poštovati u okviru proizvodnog sistema i koje periodično kontrolišu nadležne institucije.

Vodeći se principima dobre poljoprivrede može se definisati način rada i proizvodnje za svaki proizvodni sistem, poštujući specifičan agro-ekosistem u kom je smešten.  

Bitna područja su: 

 

• Zemljište. Fizička i hemijska svojstva i biološka aktivnost zemljišta su ključni za održanje produktivnosti poljoprivrede. Upravljanje zemljištem omogućava da se smanji na minimum gubitak kvaliteta zemljišta, kao i gubitci erozijom, oticanjem i oceđivanjem površinskih i podzemnih voda.
  
• Voda. Kriterijum dobre poljoprivredne prakse predstavlja brižljivo raspolaganje izvorima vode i efikasno korišćenje za zalivanje useva na otvorenom, kao i pašnjaka, i za napajanje stoke (očuvanje količine i kvaliteta). 

 

Poljoprivredna proizvodnja

Neophodno je vršiti izbor vrsta i sorti pojedinih jednogodišnjih i višegodišnjih useva, prema potrebama tržišta, a u skladu sa lokacijom i ulogom u smeni useva (plodored i plodosmena), kako bi se očuvala plodnost zemljišta, sprečio razvoj korova, štetočina i bolesti, a u skladu sa raspoloživim resursima.  

 

• Očuvanje zdravlja useva zahteva dugoročne strategije upravljanja rizikom uz korišćenje svih mera integralne i biološke zaštite (sorte otporne na bolesti i štetočine, plodored, prirodne koridore za korisne insekte i minimalnu upotrebu agrohemikalija u suzbijanju korova, bolesti i štetočina).
  
• Neophodno je obezbediti dovoljno prostora za životinje, odgovarajuću hranu i vodu, bez hemijskih i bioloških zagađenja, uvesti matično vođenje porekla stoke i programe uzgoja. Ekonomski efekat stočarstva povećava se korišćenjem stajnjaka u biljnoj proizvodnji (direktno ili za kompostiranje zelene mase), kao doprinos očuvanju plodnost zemljišta.
  
• Dobro zdravstveno stanje životinja se održava odgovarajućim uzgojem i smeštajem, preventivnim merama, redovnim pregledom, utvrđivanjem i lečenjem obolenja, uz konsultovanje veterinara.
  
• Domaće životinje su svesne i, kao takvim, mora im se osigurati dobrobit kroz pravo da ne budu gladne i žedne, da im ne bude neugodno, da ne trpe bol, povredu ili bolest, da se normalno ponašaju i da se ne plaše i ne muce.
  
• Ubiranje plodova se mora organizovati po isteku karence primenjenih agrohemikalija i veterinarskih preparata. Prehrambeni proizvodi se moraju skladištiti pod odgovarajućim uslovima temperature i vlage i u prostorima za to namenjenim.
  
• Upravljanje energijom i otpadom ima za cilj je da se sve aktivnosti obavljaju na vreme, da se uz uvođenje alternativnih izvora energije i smanjenja potrošnje energije, vrši reciklaža sekundarnih sirovina poljoprivrede.
  
• Da bi poljoprivredna proizvodnja bila održiva, ona mora biti ekonomski isplativa uz obezbeđenje društvene i ekonomske dobrobiti zemljoradnika, radnika na salašima i njihovim lokalnim zajednicama, kod očuvanja njihovog zdravlja i sigurnosti.
  

 

Živi svet i pejzaž. Poljoprivredno zemljište sadrži raznovrsnost životinjskog i biljnog sveta insekata, koja se inače gubi narušavanjem njihovog staništa. Zato je neophodno sačuvati i uvećati živi svet uz ostvarenje ekonomske isplativosti poljoprivredne proizvodnje. Proizvodnja i proizvodi dobijeni na principima dobre poljoprivredne prakse podležu kontroli (u toku proizvodnje, skladištenja, plasmana i sertifikaciji (HACCP) institucija. Detaljnije informacije o principima dobre poljoprivredne prakse možete naći u dokumentu «Dobra poljoprivredna praksa» Organizacije ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivedu - FAO (može se naći na sajt https://www.fao.org/prods/GAP/archive/gapframework_en.htm).