Obnovljivi izvori energije

Zelena mreža Vojvodine se od svog osnivanja zalagala za promociju i upotrebu obnovljiih energija. U okviru svojih projekata promovisala je upotrebu malih instalacija za dobijanje energije iz obnovljivih izvora na salašima i u poljoprivredi. U nastavku teksta pročitajte tekst o mogućnosti upotrebe obnovljivih izvora energije na salašima i u drugim seoskim domaćinstvima autora Stojan Radovanović, dipl.ing.maš.- master.

UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA SALAŠIMA

Salaši u Vojvodini su specifične naseobine relativno udaljene/izolovane od glavnih komunikacija i infrastrukture i uglavnom su mali posedi (2-20 hektara). Na salašima se neguje poseban duh življenja, okrenut tradicionalnim vrednostima i proizvodnji hrane koja po svom kvalitetu spada u zdravu hranu.

Broj tradicionalnih salaša u Vojvodini premašuje hiljadu, istovremeno mali broj ruralnog stanovništva konstantno živi na njima, posebno zbog udaljenosti od puteva i nedostatka električne energije. Baš zbog tog problema nedostatka električne energije na velikom broju salaša primena obnovljivih izvora energije se javlja kao šansa za njihovim očuvanjem. Obezbeđenjem energije iz obnovljivih izvora stvorili bi se bolji uslovi za život i privređivanje malih farmera/salašara.

Pod obnovljivim izvorima energije se podrazumevaju nekonvencionalni izvori energije koje nam je priroda dala u izobilju a koji ne mogu da se potroše, odnosno koji se obnavljaju. U tu grupu spadaju: energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija, biomasa i biogas itd.

 

Energija vetra je obnovljiva i čista, ne zagađuje vazduh, ne emituje ugljendioksid i ne prouzrokuje kisele kiše. Uz to ne zrači i ne razara ozonski omotač. U korišćenju energije vetra nema nepoželjnih otpadaka.

Energija vetra je posebno interesantna za farme u čijoj se neposrednoj okolini ne nalazi priključak na elektro-energetski sistem, odnosno kada je to priključenje skupo, ili kao dopunski izvor za napajanje farmi koje su već priključene.

Vetrogeneratori za primenu u poljoprivredi se koriste za snabdevanje električnom energijom većih domaćinstava, farmi (salaša), manjih radionica, sušara i sl. Oni se mogu koristiti kao samostalni nezavisni izvori ili priključeni na postojeću javnu električnu mrežu. Neophodan uslov za postavljanje vetrogeneratora na salašima je da je prosečna brzina vetra 3-5 m/s.

U zavisnosti od potreba naručioca snaga vetrogeneratora može da bude od 1 kW do 20 kW i više. Priključenje vetrogeneratora manje snage u postojeću kućnu elektroinstalaciju ili vetrogeneratora veće snage u elektroenergetski sistem ne predstavlja veći tehnički problem i već postoje razrađena rešenja iz ove oblasti.

Prednosti upotrebe vetrogeneratora su: visoka iskorišćenost, vrlo mali uticaj na okolinu, nema emisije CO2, brza izgradnja. Mane upotrebe vetrogeneratora su: potreban stalan vetar, potreban rezervni sistem kad je vetar slab, vizuelno zagađenje.

 

Solarna energija je ekološki čist i sasvim obnovljiv izvor energije. Za razliku od fosilnih goriva solarna energija je gotovo svuda u svetu dostupna i najvažnije je da je besplatna.

Prednosti solarne energije su višestruke: Sunce je neiscrpan izvor energije, koriščenje solarne energije ne zagađuje (hemijski, radioaktivno, ili toplotno) okolinu. Za koriščenje solarne energije nisu potrebne složene mašine, postrojenja, rudnici i velika novčana sradstva. Solarna energija ne zahteva transport. Solarna energija se može pretvarati u druge oblike energije. Solarna energija je perspektiva i za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju, pogotovo za one sa mnogo sunca.

Toplotno dejstvo Sunčevog zračenja predstavlja veoma pogodan izvor energije za grejanje potrošne vode, u domaćinstvu (salašima), za dobijanje električne energije ali i za navodnjavanje obradivih površina.

Prednosti upotrebe solarne energije su: mogućnost rada i u oblačnim danima, brza instalacija, nama emisije CO2, nizak uticaj na okolinu, trajanje 20-30 godina, zauzima mali prostor (ako je na krovu). Mane primene ovakvog izvora energije su: stalni pristup sunčevoj energiji, mogućnost blokiranja sunčeve energije, mala efikasnost, potreban sistem za akumulisanje električne energije ili rezervni, jednosmerna struja se mora pretvarati u naizmeničnu.

 

Biomasa - Pod biomasom se u skladu sa direktivom EU podrazumevaju biološki razgradive materije nastale u poljoprivredi, stočarstvu i s tim vezanoj industriji, kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada u cilju proizvodnje toplotne energije, električne energije ili proizvodnje biogoriva. Izvori biomase su veoma različiti, uključujući ostatke žitarica, biljne ostatke i drvne otpatke, trava i sl.

Drvo predstavlja osnovno i najšire korišćeno biogorivo za proizvodnju toplotne energije u ruralnim oblastima gde ima drveća. Drvni otpaci predstavljaju ostatke koji se javljaju pri obradi drveta u pilanama, fabrikama nameštaja, razne vrste paleta, piljevina i sl.

Biljni otpaci su materijal koji ostaje posle žetve raznih vrsta poljoprivrednih proizvoda, slama, ostaci stabljike kukuruza, ostaci orezivanja voćnjaka, biljke koje sadrže ulja kao što su uljana repica ili suncokret i sl.

Anareobnom fermentacijom (truljenjem) raznih organskih otpadaka može se dobiti biogas.

Životinje iskorišćuju energiju akumuliranu u hrani između 10 i 31 %, a neiskotišćeni deo, 69 - 90 % nalazi se u otpadnim materijama (fekalijama). Ove otpadne materije nemaju samo veliku energetsku vrednost, nego i ozbiljno ugrožavaju čovekovu okolinu. Njihovim pročišćavanjem smanjuje se zagađivanje okoline, a čvrsti ostatak iz otpadnih voda predstavlja vrlo kvalitetno đubrivo, mnogo pogodnije za prevoz od običnog stajskog đubriva.

Prednosti koje donosi upotreba biomase za proizvodnju toplotne energije je u tome što farme dobijaju veću nezavisnost u odnosu na fosilna goriva, smanjiće se upotreba fosilnih goriva a samim tim i redukovati procenat zagađenja. Biomasa je obnovljiv izvor energije, dostupan, utiče na smanjenje uvoza energenata, razvija ruralne oblasti.

Najvažnije prepreke koje se nalaze na putu razvoja i instalacija sistema za proizvodnju toplotne energije iz biomase su činjenice da su investicioni troškovi veći od u odnosu na sistem sa fosilnim gorivom, nepoznavanje i neinformisanost potencijalnih korisnika, veliki troškovi sakupljanja i transporta biomase.


Prethodna strana: Zelene staze Biciklom do roda Sledeća strana: Akt o priznavanju prioriteta obnovljivih energetskih izvora



Pijaca „Moj salaš“ - U slici i reči


[ | 4734 Kb | 2015-08-14 18:03:58]

SAOPŠTENJE ZELENE MREŽE VOJVODINE


[ | 111 Kb | 2015-06-03 10:33:21]
EDUECO
EDUECO

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]