Svetski samit o održivom razvoju u Johanesburgu 2002.

Snagom svesnosti o značaju prisustvovanja predstavnika, delegata, na Svetskom Samitu o održivom razvoju u Johanesburgu, ZMV (Zelena mreža Vojvodine) je uspela da, preko UN i ANPED-a, akredituje i registruje jednog delegata ZMV na Svetskom samitu o održivom razvoju-2002, jednom od najvažnijih svetskih skupova u ovoj prvoj dekadi 21 veka.  

Zašto je  bilo važno prisustvovati na Svetskom Samitu u Johanesburgu? 

U pitanju  je Samit koji se održava punih deset godina nakon prvog takvog skupa u Riju, na kome su se sastali delegati NGO, državnici i lideri više od 100 zemalja, da bi  se pokrenula i rešavala važna politička pitanja koja se odnose na sve aspekte održivog razvoja, ali i da bi se pokazalo koliki je napredak postignut od Prvog svetskog Samita održanog u Riu 1992. godine. 

ANPED, Northern Alliance for Sustainability - Severni savez za održivost, je odredio devet ključnih pitanja koja je trebalo da se nađu na dnevnom redu Svetskog samita o održivom razvoju. Ovih "devet izazova za svet" određuju neke od suštinskih barijera globalnog održivog razvoja. 

1. Svetski Samit za održivi razvoj i vlade upozoravaju da smo suočeni sa "krizom implementacije". Vlade su se priključile mnogim globalnim i regionalnim sporazumima o pitanjima Održivog Razvoja, ali oni još uvek nisu primenjeni, tako da je sve ostalo samo na papiru. Vlade se moraju suočiti sa svojom neaktivnošću, u suprotnom će  njihovi potencijalni partneri u nevladinim organizacijama i drugim društvenim sektorima izgubiti poverenje u sistem rada i funkcionisanje Vlade. 

Posebno smo zabrinuti zbog nedostatka aktivnosti kod dva ključna sporazuma: 

 

  • Konvencija o Biodiverzitetu bila je glavno dostignuće Svetskog Samita 1992. Sada bi je trebalo uzeti u razmatranje i unaprediti u sporazum, koji bi bio obavezujući za sve koji su ga potpisali. 
  • Kjoto Protokol o klimatskim promenama je jedini međunarodni sporazum koji razmatra ovaj veoma ozbiljan problem životne sredine. Vlade koje to još nisu učinile, morale bi da ratifikuju ovaj Protokol na Samitu, kao i da ga iskoriste kao inicijalni korak ka sazivanju Panela o klimatskim promenama. 

 

2.      Agenda 21 na pravi način ističe, da je glavni uzrok ekološke degradacije širom sveta, Neodrživi obrazac proizvodnje i upotrebe, međutim, od Samita održanog u Riju malo toga je učinjeno po ovom pitanju. Svetski Samit o održivom razvoju 2002. bi trebalo da istakne potrebu za promenom obrasca upotrebe i proizvodnje kao opšteg pitanja koje povezuje sve ostalo. 

3.      UN su uvek podržavale poštovanje ljudskih prava. Trebalo da bi bezbedna i zdrava okolina  budu osnovno ljudsko pravo, a Svetski Samit o održivom razvoju 2002. bi to morao da prihvati kao fundamentalni princip u svom celokupnom radu. 

4.      Pristup čistoj vodi jeste ključan deo prava svakog čoveka na zdravu životnu okolinu. Na mnogim međunarodnim sastancima raspravljalo se o ovom pitanju. Svetski Samit o održivom razvoju 2002. bi trebalo da bude forum razvoja detaljnog akcionog plana koji će ostvariti ovaj cilj. 

5.      Od Samita 1992. godine pojavili su se novi problemi koji su uticali na održivost. Jedan od njih je genetski inžinjering. Svetski Samit o održivom razvoju 2002. bi trebalo da se složi, ratifikuje i razvije Kartagenski Protokol o biosigurnosti u zvanični internacionalni ugovor. 

6.      Globalizacija svetske trgovine je takođe postala problem koji utiče na održivost planete. Postoji hitna potreba da agencije UN preispitaju i ojačaju rad na održivom razvoju, kako bi pokazale da imaju moć da kontrolišu društvene i ekološke uticaje svetske trgovine da bi ona doprinela pravom, pravednom i održivom razvoju. 

7.      Globalizacija ekonomije je uslovila povećan uticaj transnacionalnih korporacija na život običnih građana. Svetski Samit 2002 bi trebalo da preispita rad koji su sprovele agencije UN i međuvladina tela, kao što je OECD (Organization for Economic Cooperation and Development-Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), koji se odnosi na razvoj regulatornog okvira pod vođstvom transnacionalnih korporacija. Svetski Samit o održivom razvoju bi trebalo da otpočne proces koji bi u kratkom roku doveo do sistema "zajedničke odgovornosti", prevazilazeći tradicionalnu finansijsku odgovornost, koja će uključiti društvenu i ekološku odgovornost korporacija. 

8.      Najveća opasnost globalnoj održivosti jeste ljudsko siromaštvo. Ono izaziva ekološku degradaciju, a na mnogo načina siromaštvo se povećava većim oštećenjem okoline. Svetski Samit 2002. godine mora razviti programe koji će ispuniti dvostruki cilj, uništenje siromaštva i postizanje pravog održivog razvoja. Dogovori oko programa olakšavanja dugova za najsiromašnije nacije moraju biti deo tih sporazuma. 

9.      Svi ti procesi zahtevaju aktivno uključenje nevladinih organizacija i drugih sektora društva. Takvo uključenje može biti efektivno jedino ukoliko građani imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka, a da je to pravo podržano pristupom informacijama i pravdi. Svetski Samit 2002. bi trebalo da krene napred i da podrži pokrete kako bi ova prava bila prihvaćena u svim zemljama sveta 

 

To što je ZMV imala delegata na Samitu, svakako predstavlja izuzetan uspeh naše organizacije. Iako su delegati NGO bili brojniji, prisustvo nevladinog sektora je u prvim danima Samita bilo dominatno. Predstavnici NGO su organizovali i održavali sjajne sastanke sa otvorenim duskusijama, kao prateće aktivnosti u NASREC-u, UBUNTU ili u Hotelu Kruna, donosili su zaključke i deklaracije. Ipak, od samog početka Samita, primetan je bio određeni ignorantan odnos vladinih delegacija prema nevladinim, kao i vrlo vidljiv i neprihvatljiv odnos bogatih društava prema  siromašnim.  

A danas, prema podacima prezentiranim na Samitu, više od 1,3 milijarde stanovnika naše planete živi u apsolutnom siromaštvu, sa dohotkom od 1 dolara, ili čak i manje, po glavi stanovnika, dok više od 800 miliona stanovnika  permanentno gladuje. NGO, kao osnovne podloge i snage razvoja civilinog društva na Samitu u Johanesburgu, bile su brojno zastupljenije i delovale su u svim sferama koje se tiču održivog razvoja, od problema voda, bezbedne i zdrave životne sredine kao osnovnog ljudskog prava, zdravlja ljudi, jednakosti žena, borbe protiv siromaštva i gladi koji predstavljaju najveću opasnost globalnoj održivosti, a koji su u direktnoj korelaciji sa povećanjem degradacije i devastacije  životne okoline. 

Predstavnici razvijenog dela sveta, Amerika i gospodin Kolin Pauel, za rešavanje problema gladi u siromašnim krajevima sveta, kao što su  Indija, Egipat i zemlje Afrike, predlažu  hranu dobijenu GMO! 

No, svi delegati NGO su tvrdo i duboko protiv hrane proizvedene GMO! 

Samit je takođe trebalo da ratifikuje i Kartagenski Protokol o biosigurnosti u zvanični međunarodni ugovor! 

 

Neki od rezultata i zaključaka Samita. I posmatrači i nevladine organizacije su primetili da je na ovom skupu  postignuto malo, ali da je izvestan napredak ipak vidljiv:  

- gubitak biodiveziteta biće smanjen do 2010. godine,  

- negativni uticiji hemikalija i otrova biće minimalizovani do 2020. godine, 

- oštećena riblja staništa treba da se obnove do 2015. godine (tamo gde je to moguće), 

- države koje su ratifikovale Kjoto protokol o klimatskim promenama pozivaju i druge države da ga ratifikuju, 

- gubitak prirodnih dobara, poput šuma, biće stopiran čim pre to bude moguće, 

- broj stanovništva bez pristupa sigurnoj vodi i sanitetu (zdravstvu, čistoći), biće prepolovljen do 2015. godine, 

- nagomilani ekološki štetni materijali biće uklonjeni. 

 

"Prijatelji Zemlje"(Friends of the Earth) su analizirali finalni tekst i pronašli  samo dva suštinski nova i specifična cilja u celoj stvari:          

1. Prepolovljavanje do 2015. godine broja ljudi koji nemaju pristup osnovnom sanitetu, i  

2. uspostavljanje vojne zaštitne mreže.  

Po svakom drugom pitanju, postojeće obaveze su jednostavno redefinisane, izmenjene ili odbačene. 

 

U razgovorima SAD, Australije i Japana prihvaćen je precizan cilj o obezbeđivanju pristupa polovini stanovništva (koja trenutno nema takav pristup) vodi za piće i sanitetu do 2015. godine.  U senci dogovora o vodi, ciljevi povećanja udela obnovljive energije do 10% u ukupnim izvorima energije do 2010. godine nestali su iz Akcionog plana. Tekst poziva za donacije za čistija fosilna goriva i velike hidroelektične šeme, koje treba da budu omogućene zemljama u razvoju. Pojedini lobisti i grupa zemalja predvođenih Brazilom, insistirale su na minimalnom cilju (neophodnom da se ne bi dalje ugrožavala klima) - dostizanje 10% obnovljivih izvora energije u ukupnom snabdevanju energijom do 2010. godine.

I pored ratifikacije Kjoto protokola, Japan je na Samitu imao važnu ulogu u formulisanju teksta zajedno sa SAD i OPEC-om. 

Dogovorom nisu identifikovani ciljevi i programi akcija koji bi dali podršku obezbeđivanju energetskog servisa prema dvema milijardama ljudi koji su trenutno bez pristupa takvom servisu. 

 

Brojne nevladine organizacije (poput Prijatelja Zemlje i Grinpisa), u deklaraciji Eco Equity Coalition, požalilo se na slabe zaključke Samita.  

Nevladine organizacije kritički su posmatrale pregovore na tri nivoa: 

1.      da li se radi o unapređivanju ili odstupanju od principa zakona i politike održivog razvoja usvojenih u Riu, 

2.      da li se na Samitu radilo o donošenju novih ciljeva održivog razvoja ili je u pitanju slabljenje postojećih, i  

3.      da li se na Samitu radilo da se obezbede sredstva za dostizanje održivog razvoja ili je u pitanju podređivanje Plana akcija odlukama donesenim u drugim pregovorima, poput onih u WTO (Svetska trgovinska organizacija). 

 

UN ne planiraju nove samite o zaštiti prirodne sredine i razvoju sve dok države ne ostvare ono na šta su se već obavezale. Samit u Johanesburgu, na kome nije bilo mnogo novih zaključaka, razočarao je. Umesto samita na visokom nivou, UN će izveštavati o ponašanju  država, imenovati i optužiti nepodobne i lobirati da se stvari promene. 

Rusija i Kanada su iznenadile učesnike Samita o planeti Zemlji saopštenjem da će ratifikovati sporazum iz Kjota protiv globalnog otopljenja. Da bi ovaj protokol mogao da stupi na snagu, treba da ga ratifikuju razvijene države koje emituju 55% ugljen-dioksida, uzročnika globalnog otopljavanja. Kada ga budu ratifikovale Rusija i Kanada, samo SAD i Australija će ostati izolovane (obe zemlje su saopštile da ne mogu ratifikovati sporazum).  

Kineski premijer je saopštio da je njegova zemlja ratifikovala Protokol. Da bi sporazum stupio na snagu nije potrebna kineska saglasnost, ali je kineska podrška ogroman podsticaj Sporazumu, jer je Kina jedan od najvećih proizvođača ugljen-dioksida.  

Pregled obaveza i implementacionih inicijativa. Ova lista nije potpuna, ali sadrži neke od postignutih dogovora i pokrenutih inicijativa na Samitu: 

1. Voda i čistoća                     

Obaveze:    -  Obezbeđivanje do 2015. godine pristupa pitkoj vodi i čistoći polovini stanovništva  koje trenutno živi bez higijenskih uslova. 

Inicijative:

-  SAD su najavile 970 miliona dolara investicija u narednih tri godine za projekte čiji je cilj obezbeđivanje vode i čistoće. 

-  Evropska unija najavila je inicijativu "Voda za život", čiji je cilj da  poveže sve aktere neophodne za dostizanje ovog cilja, prvenstveno u Africi i centralnoj Aziji. Razvojna banka Azije obezbedila je 5 miliona dolara  kredita sedištu UN i 500 miliona dolara kredita za Program azijskih gradova za vodu. 

- UN su prihvatile još 21 inicijativu koje će biti finansirane sa najmanje 20 miliona dolara iz dodatnih izvora. 

 

2. Energija

Obaveze:    

- Omogućavanje pristupa modernim energetskim sistemima povećaće energetsku iskoristivost i korišćenje obnovljive energije. 

- Podržati NEPAD, program obezbeđivanja pristupa energiji za najmanje 35% afričke populacije  u narednih dvadeset godina. 

 

Inicijative:  

- Devet glavnih kompanija iz oblasti energije  (E7) potpisalo je niz sporazuma sa UN kako bi se postigla tehnička kooperacija u projektima održive energije u zemljama u razvoju. 

- Evropska unija najavila je 700 miliona dolara za dostizanje preuzetih obaveza, a SAD su najavile investicije  u oblasti energije od 43 miliona dolara do 2003. godine. 

- Južnoafrička kompanje iz oblasti energije (eskom) najavila je pomoć u obezbeđivanju modernih energetskih servisa susednim zemljama. 

- U UN aplicirana su 32 partnerska projekta u ovoj oblasti, za koje je odvojeno najmanje 26 miliona dolara  iz dodatnih izvora. 

 

3. Zdravlje 

Obaveze:    

- Da se zaključno sa 2020. godinom koriste i proizvode jedino hemikalije koje ne škode ljudskom zdravlju i životnoj sredini. 

- Povećati saradnju na smanjenju zagađenja vazduha.

- Unaprediti pristup zemalja u razvoju održivim alternativama štetnih hemikalija. 

- Proizvodnji hemikalija koje ne oštećuju ozon do 2010. godine. 

 

Inicijative:  

- SAD su preuzele obavezu da doniraju 2,3 milijarde dolara  do 2003. godine za zdravlje, po dogovoru koji je ranije definisan u okviru globalnog fonda. 

- U UN aplicirano je 16 partnerskih projekata za koje je odvojeno 3 miliona dolara iz dodatnih izvora. 

 

4. Poljoprivreda 

Obaveze:   

- GEF (Global Environmental Facility) će razmotriti utvrđene ciljeve Konvencije za zaustavljanje devastacije  zemljišta kao prioritetne za doniranje. 

- U Africi razviti strategiju obezbeđivanja  hrane do  2005. godine. 

 

Inicijative: 

- SAD će investirati 90 miliona dolara tokom 2003. godine u program održive poljoprivrede. 

- U UN aplicirano je 17 partnerskih projekata za koje je odvojeno 2 miliona dolara iz dodatnih izvora. 

 

Zelena mreža Vojvodine izražava solidarnost sa zahtevom nevladinih organizacija sveta i zelenih partija da se uspostavi ravnoteža između bogatih i siromašnih, da se obezbedi pitka voda za sve, da se obezbedi pristup energiji za sve. Solidarno zahtevamo kontrolu upotrebe hemijskih supstanci, kao i zabranu genetski modifikovanih useva koji mogu da naruše zdravlje ljudi, biodiverzitet i ekonomiju zemalja trećeg sveta. Apelujemo na uvođenje obnovljivih energija i razvoj organske poljoprivrede. 

Solidarišemo se sa zahtevom o ravnopravnosti žena, pogotovo u nerazvijenim krajevima sveta.  

Apelujemo na Vladu Srbije da u svoje strateške programe ugradi sve pretpostavke za održivi razvoj naše zemlje i da što pre potpiše sve međunarodne konvencije i protokole koji se tiču održivog razvoja. (iz saopštenja Zelene mreže Vojvodine) 

Prof. dr Mirjana Vojinović-Miloradov 

 


Prethodna strana: Vodič NVO za zeleno štampanje Sledeća strana: Ponašanje biznisa prema kodeksu UN - GLOBAL KOMPAKT


EDUECO
EDUECO

Izveštaj 2017


[ | 128 Kb | 2018-05-24 23:35:58]

Akcioni plan za budućnost organske proizvodnje u EU


[ | 71 Kb | 2014-10-29 21:37:13]

Pannonia organica - edukacije i radionice projekta


[ | 2222 Kb | 2013-12-18 13:30:22]

Pannonia organica - promotivni flajer


[ | 2915 Kb | 2013-12-18 13:27:58]