E sad, ko je sve odgovoran što je nesrećno rešenje dobilo najvišu ocenu, javnosti nepoznate komisije (nema podataka u dostupnim izvorima) i ko je i čijim novcima oduševljeno finansirao ovo - blago je reći loše, nazovi umetničko rešenje, veliko je pitanje. Javnost u Novom Sadu okupljena oko ZA KULTURNE POLITIKE baš bi volela da ima veći uvid u ono što se desilo na Fruškoj gori jer to što se dogodilo jedan je u nizu kulturnih skandala koji su postali deo novosadske stvarnosti. Ono što je dodatno pikantno u svemu je da se otkrivanje ovog nazovi spomenika planira baš u vreme otvaranja EXITA. Slučajnost, ili nije? Na taj način, svi akteri su ubili dve muve, čak i više muva odjednom - pokazano je kako se brine o životnoj sredini u zemlji Srbiji (na „kulturan" način) i ujedno će to biti medijski povezano sa najevropskijim i najkulturnijim događajem na ovim prostorima. Usput su sakupili đubre. Greška je što ga nisu odneli tamo gde je đubretu mesto - na gradskom smetlištu.

Da li je razmišljano o tome da u ovoj zemlji ipak ima zakona koji mogu da sankcionišu ovakav skandal? Verovatno nije. Ukoliko neće, da uz pomoć nekih od postojećih zakona (pomenuti ih treba pred sudom) da jednostavno uklone skalameriju, pre nego što „Gradsko zelenilo" posadi cveće ispod ovog nazovi peščanika, vrlo je verovatno da će morati ponovo da se poteže peticija za spas Fruške gore i da se čuje glas javnosti. Možda je to i bila namera resornog ministarstva - jačanje demokratskih procesa u Srbiji. Eto mnogo su učinili!

Zelena mreža Vojvodine