Strateško partnerstvo GEF (Global Environmental Facility) nastalo je kao rezultat saradnje Svetske banke, Programa za razvoj UN (UNDP), Programa za zaštitu životne sredine UN (UNEP), kao i niza drugih multilateralnih i bilateralnih ugovora. Partnerstvo uključuje dva regionalna projekta - Dunavski regionalni projekat i Crnomorski regionalni projekat - sa sedištem u Istambulu. Oba ova projekta su podržana od strane dveju komisija i imaju za cilj da pomognu državama u njihovim naporima da usvoje neophodnu politiku, harmonizuju legislativu i izvrše reformu institucija. Treću komponentu čini Investicioni fond za smanjenje nutrijenata Svetske banke i GEF.
Slivovi reka zahtevaju međunarodno upravljanje i tu se očekuju konkretni rezultati od Dunavskog regionalnog projekta, naročito kada je reč o smanjenju zagađenja nutrijentima - ozbiljan opšti problem voda širom sveta. Na kraju, DRP može poslužiti kao model za podizanje svesti o pretnji koja dolazi od zagađenja nutrijentima.
Dunav nije samo druga najveća reka Evrope, sa tokom dugim 2780 km od izvora u Nemačkoj do ušća u Crno more, protičući kroz deset zamalja i povezujući različite političke, ekonomske, socijalne i istorijske aspekte. To je rečni basen veličine 817 000 km2 koji se proteže na teritoriji 17 zemalja, sa preko 80 miliona stanovnika, čineći tako najinternacionalniji rečni sliv na svetu.
Ljudi, gradovi, industrije svih 17 zemalja, bilo da se nalaze direktno na obali Dunava ili neke od njegovih brojnih pritoka, utiču na kvalitet prirodnog okruženja rečnog sliva. To uključuje i kvalitet pijaće vode od koje desetine miliona ljudi zavisi svaki dan.
Zagađenje ostaje ozbiljan problem. Količina nutrijenata, prvenstveno od strane đubriva, produkata domaćinstava i gradskih kanalizacija koje svakodnevno ispuštaju vodu u Dunav, i dalje je previsoka, ugrožavajući ne samo Dunav, već i Crno more u koje se uliva. Takođe, velike poplave tokom 2002. godine nastale su kao posledica politike iz prošlih vremena koja je dovela do uništavanja poplavnih područja i nestajanja šuma.
Očuvanje staništa velike biološke raznovrsnosti, koja su karakteristična za vlažna područja uz reke predmet je stalnih napora. Oko 80% vlažnih i poplavnih područja Dunava nestalo je tokom proteklih 100 godina, ugrožavajući opstanak mnogih vrsta koje svoj životni ciklus vezuju za ova područja, poput pelikana u delti Dunava, jesetarskih vrsta riba u donjem toku Dunava i dabra u gornjem toku.
Danas su mnoge zemlje, organizacije i projekti usmereni ka očuvanju prirodnog okruženja dunavskog basena. Godine 1998. stupila je na snagu Konvencija o zaštiti reke Dunav (Danube River Protection Convention - DRPC), nakon što ju je ratifikovalo 8 podunavskih zemalja i Evropska komisija. Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR) je oformljena sa ciljem da koordiniše sprovođenje konvencije. Od svog osnivanja, ICPDR se zalaže postizanje zajedničkih politika među zemljama dunavskog sliva na uspostavljanju strategija i utvrđivanju prioriteta za poboljšanje kvaliteta vode Dunava i sprovođenje konvencije. U praksi to znači promociju prekogranične saradnje među državama u složenom evropskom okruženju.
Saradnja, osnažena potpisivanjem i ratifikovanjem Dunavske konvencije, olakšava proces utvrđivanja izvora i količine zagađenja, naročito kada je reč o nutrijentima i toksičnim materijama, kao i utvrđivanju ciljeva i praktičnih projekata za redukciju zagađenja. Mnoge međunarodne, državne, lokalne i nevladine organizacije su aktivne u slivu Dunava, uključujući Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), Forum za zaštitu životne sredine dunavskog sliva (DEF) i dr. Na kraju, mnoge zemlje u slivu intenzivno rade na procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Kao deo tog procesa, zemlje su obavezane da prilagode svoje zakonodavstvo u sklopu čega se nalazi i Okvirna direktiva o vodama.
Glavni cilj Dunavskog regionalnog projekta je jačanje aktivnosti koje su već u fazi sprovođenja, insistirajući pri tome na regionalnom pristupu. Težište je na jačanju kapaciteta podunavskih zemalja u cilju ispunjenja legalnih obaveza koje zahteva Dunavska konvencija. To podrazumeva izradu Plana upravljanja rečnim basenom u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama. Shodno tome, Okvirna direktiva o vodama može poslužiti kao primer dobre prakse za primenu drugih direktiva širom Evrope.
Ključni ciljevi uključuju redukciju zagađenja nutrijentima i podršku prekograničnoj saradnji. Od mnogih aktivnosti koje su već u fazi sprovođenja, mnoge su usmerene ka poboljšanju snabdevanja vodom i drugih službi vezanih za vodni resurs, jačanje poljoprivredne politike, obezbeđenju upravljačkih mehanizama u slivu i zaštiti vlažnih staništa.
Smanjenje zagađenja nutrijentima predstavlja izuzetno važan segment projekta. Jedan od najvažnijih kratkoročnih ciljeva projekta je postavljen pred industrije i potrošače, a odnosi se na prestanak upotrebe fosfora u deterdžentima. Ovaj projekat je jedinstven i po svom karakteru stvaranja veza na lokalnom nivou, učešću javnosti, komunikaciji, aktivnostima na pilot područjima i programima podrške nevladinim organizacijama.
Ovaj projekat će se sprovoditi tokom 5 godina, sa ukupnim budžetom od 15 miliona US dolara.
Pogledati: https://www.icpdr.org/undp-drp/
https://www.rec.org/REC/Programs/NGO_support/Grants/DanubeGrants/Default.html
© Copyright 2002-2008 - Zelena Mreža Vojvodine